fbpx
Hej ti! Zaprati nas!
Pratite nas! Veoma smo društveni 😉
Advertisement
Advertisement

Zanimljivosti ッ

Published

on

Drugog decembra 2014. godine, na zajedničkoj konferenciji za novinare a povodom posete predsednika Vlade Srbije, Aleksandra Vučića, Izraelu, premijer Izraela, Benjamin Netanjahu, izgovorio je rečenicu koja i danas lebdi u vazduhu i vapi za reakcijom.

Pre svega u Srbiji. Šta je rekao Netanjahu?

Vučić je ostao zatečen, maltene šokiran. Otkud sada hiljade godina, šta ovaj priča, o čemu se radi, da nije provokacija, poniženje…sve ovo sigurni smo prolazilo je brzinom munje kroz glavu srpskog premijera, naviknutog na opore političke ocene i stavove, neobrazovanog kada je ova vrsta istorije u pitanju.

Ali, ostavimo Vučića, njemu su Jevreji važni samo uoči izbora, ovde u Srbiji, kad angažuje marketinške agencije američkih Jevreja da mu, za ogromne pare, podižu rejting.

Prošle su skoro tri godine od šokantne izjave Netanjahua a niko se u Srbiji ne bavi ovim što je kazao prvi čovek Izraela. Zbog čega?

Zašto ćute istoričari, akademici? Koga se plaše?

Nije li ovo potvrda stava jednog dela tzv alternativnih srpskih istoričara, da je srpska istorija, posebno Srednjeg veka i ona pre toga, koju decenijama učimo u školama i na fakultetima, običan falsifikat, smišljen u Berlinu i kao jedan od ultimatuma zarad odluka Berlinskog kongresa, prihvaćen i primenjen u Srbiji. Sve do današnjeg dana?

 

FOTO: Webtribune.rs

 

Na to godinama ukazuje prof. dr. Jovan Deretić i prolazi kroz špalir toplog zeca, trpeći uvrede srpskih istoričara, od toga da je ambiciozni amater do tvrdnji da se radi o mentalno poremećenom čoveku. A šta tvrdi Deretić?

On se u najvećoj meri samo poziva na Miloša Milojevoića i Olgu Pjanović Luković, srpske naučnike, istoričare (Olga je doktorirala na Sorboni, govorila je devet jezika, uključujući latinski i starogrčki) čije je učenje na osnovu materijalnih dokaza, iz stranih izvora, govorilo da oficijelna srpska istoriografija nema veze sa istinom, da je falsifikovana, skrivena, zatamljena, zabranjena.

Kao takvi Milojević i gospođa Pjanić, zabranjeni su u Srbiji. O njima se na obrazovnim ustanovama ove zemlje ne govori. Niko ne sme ni da ih spomene, osim za sprdnju.

Otkud ćutanje srpskih istoričara povodom ovoga što je kazao Netanjahu? Što i njemu ne poruče da je mentalno poremećen, da ne zna šta priča? Da li je Aleksandar Vučić, u međuvremenu izabran za predsednika Srbije, svestan šta mu je kazao Netanjahu?

Ne samo citiranom rečenicom, već svim onim što je izgovorio na spomenutoj konferenciji za novinare. Posmatrači kažu da takve kvalifikacije, ocene i posebno izlive poštovanja na račun jednog naroda, kakve je Netanjahu izgovorio na račun Srba i Srbije, u Izraelu, sa službenog mesta, do sada nisu čuli.

Zbog čega se to ignoriše u Beogradu? Šta je urađeno da pruženu ruku prihvatimo?

Vratimo se srpskim istoričarima. Ima li neko od njih snage da javno poveže Jerotića i Netanjahua – da kaže kako je premijer Izraela obična budala, nema pojma, da lupeta- kao što imaju snage da Jerotića proglašavaju maloumnim poremećenim starcem.

Ili bolje da se zapitamo, misli li neko u Srbiji da je Netanjahu ono kazao slučajno? Palo mu na pamet uoči konferencije pa da istu učini dodatno interesantnim? Ne, ni slučajno.

Izrael je izuzetno ozbiljna država (šta god ko o njoj mislio), a njenom premijeru je sugerisano da o Srbima kaže ono što je kazao. Ko je sugerisao?

Rabini, izraelski istoričari, oni kojima je u interesu i istina i to da Srbi dobiju drugačije, bolje, cenjenije mesto u savremenoj međunarodnoj zajednici od ovog koje sada imaju.

FOTO: Webtribune.rs

Da li je moguće da to u Beogradu niko nije shvatio; ni Vučić ni ugledni, društveno dobro pozicionirani doktori, akademici istorijskih nauka? Kuda vodi to njihovo ćutanje?

Ako odbacuju Milojevića i Olgu Pjanović Luković, neka se bar pozabave onim što je kazao Netanjahu jer im je jasno, bar to im je jasno, da oni koji su Netanjahuu dali podatak o Srbima iz vremena Rimske republike, znaju mnogo, znaju istinu i ništa ne govore slučajno.

Netanijahu: Prijateljstvo Srba i Jevreja traje nekoliko milenijuma, još od doba Rimske republike

Aleksandar Vučić i Benjamin Netanijahu, premijeri Srbije i Izraela, razmenili su tople reči prijateljstva na  zajedničkoj konferenciji za štampu, i postavili kamen temeljac za unapređenje odnosa dve države. Netanijahu je bio naročito rečit, uputivši brojne hvalospeve Srbiji i srpskom narodu.

– Čast mi je da vas ugostim ovde u Izraelu gospodine Vučiću. Prijateljstvo jevrejskog i srpskog naroda seže hiljadama godina unazad, još iz doba Rimske republike. U modernom dobu, naši narodi su bili ujedinjeni u zajedničkoj borbi i patnji tokom užasnih godina Drugog svetskog rata.

 

 

Pretrpeli smo brutalne zločine nacista, a Izrael nikada neće zaboraviti ulogu Srbije u borbi protiv nacizma. To je vaša medalja časti, koju ponosno nosite, i zbog koje ste zauvek u našim srcima.

Srpski Jevreji su takođe igrali bitnu ulogu u ponovnom rađanju jevrejske nacije. Jedan od pionira modernog cionizma bio je rabin Judal Kalaj iz Srbije. I danas Izrael društvo koje obezbeđuje podjednaka, demokratska prava za sve svoje građane bez obzira koje su boje kože, veroispovesti ili pola.

Tragedija je što naši palestinski susedi i dalje ne prihvataju osnovne istorijske činjenice. Oni negiraju 3.000 godina staru povezanost između ljudi Izraela i zemlje Izraela. Ne prihvataju pravo jevrejskog naroda na samoopredeljenje, a to pravo zahtevaju za sebe.

Koliko prošlog vikenda, palestinski predsednik Mahmud Abas izjavio je da nikada neće priznati jevrejsku državu. On je ovo izjavio 29. novembra, na isti dan na koji su Ujedinjene nacije pre 67 godina ustanovile osnivanje jevrejske države. Mir se ne može zasnivati na takvom licemerju. Mir nikada neće biti izgrađen na izvrtanju istorijskih činjenica. Mir zahteva da Palestina konačno prizna legitimnu državu jevrejskog naroda.

 

Vinča

 

Gospodine Vučiću, iako prijateljstvo naših naroda traje vekovima, verujem da ste vi prvi premijer Srbije koji je u zvaničnoj poseti Izraelu. Ovom istorijskom posetom demonstrirali ste prijateljstvo koje gajite prema Izraelu i jevrejskom narodu. To prijateljstva sam jako svestan. Mi, Izraelci, delimo to prijateljstvo sa narodom Srbije.

Ova poseta takođe pokazuje vašu posvećenost jačanju bilateralnih veza između Srbije i Izraela. To je i moja posvećenost. Smatram da je ova vaša poseta svojevrsni katalizator jačanja naše saradnje na svim poljima. I verujem da trenutni nivo saradnje Srbije i Izraela ne reflektuje ni delić potencijala koji možemo postići u ekonomskom, tehnološkom, kulturnom i svim ostalim vidovima saradnje. Zajedničkom saradnjom radićemo na prosperitetu naše dve države.

Gospodine premijeru, zadovoljstvo mi je da vas ugostim u Izraelu. Dobrodošli – završio je svoju dobrodošlicu Netanijahu čvrstim rukovanjem sa Aleksandrom Vučićem, koji se zatim obratio javnosti.

– Dragi premijeru, dragi prijatelji, pre svega moram da izrazim duboku zahvalnost što ste me primili. Sve što je premijer Netanijahu sada rekao o našoj prošlosti je veoma slikovito i istinito. Naši narodi su delili istu sudbinu, i nadam se da ćemo u narednim godinama očuvati i ojačati naše viševekovno prijateljstvo, na koje smo veoma ponosni.

Sa druge strane, došao sam ovde kako bismo investirali u budućnost, kako bismo investirali u saradnju Srbije i Izraela. Smatramo da naši odnosi mogu biti poboljšani u svim sferama, počevši od političke i ekonomske. Naša trgovinska razmena iznosi 40 miliona dolara, a ja smtram da ova brojka može biti značajno uvećana. Saradnja u oblasti industrije i poljoprivrede je takođe nešto o čemu treba diskutovati. Bezbednosni izazovi sa kojima se suočavamo su takođe veliki.

 

FOTO: Webtribune.rs

 

Takođe, sa velikim ponosom mogu da kažem da Srbi nikada neće zaboraviti Jevreje i njihovu humanost. Izuzetno su nam pomogli u nekim od najtežih situacija u kojima smo se našli, i to je razlog moje velike zahvalnosti prema premijeru Netanijahuu, zbog njegovog ličnog doprinosa, kao i čitavog Izraela, u pomoći nakon tragičnih majskih poplava koje su pogodile Srbiju.

Premijer me je tada lično pozvao telefonom, i nikada neću zaboraviti njegovu saosećajnost sa srpskim narodom, kao ni njegovu posvećenost u pomoći ugroženima. Mi smo tu situaciju prevazišli, i sada radimo na obnavljanju srušenih kuća. Dajemo sve od svega da preskočimo sve prepreke na putu oporavka naših elektrana i rudnika, koji su takođe pretrpeli nalete poplave. Uz vašu podršku, lakše smo te probleme rešili.

Uvek ćemo se zalagati za mir, i ubeđen sam da je ista situacija i sa Izraelom. Nadam se da će pronaći veoma konkretne mere kojima će osigurati bolje i prosperitetnije odnose sa državom Srbijom. Još jednom, duboko se zahvaljujem na gostoprimstvu, i nadam se da vam nisam oduzeo previše vremena – uz osmeh je završio svoje izlaganje premijer Vučić, na šta mu je Netanijahu još jednom pružio ruku i istakao da je zadovoljstvo njegovo.

Nikаkvоg dоsеlјаvаnjа Slоvеnа niје bilо, dа su Srbi stаrоsјеdеоci Bаlkаnа

Gore navedeno se uklаpа u tvrdnjе prеdstаvnikа srpskе аutоhtоnе istоriјskе škоlе kојu је priје 150 gоdinа pоkrеnuо istоričаr Мilоš Мilојеvić, а u nоviје vriјеmе sоrbоnski dоktоr nаukа Оlgа Lukоvić-Pјаnоvić i nаš sаvrеmеnik Јоvаn I. Dеrеtić.

 

 

FOTO: Webtribune.rs

 

Brојnim dоkаzimа u mаtеriјаlnој i јеzičkој оstаvštini, prеdstаvnici оvоg istоriјskоg prаvcа tvrdе dа nikаkvоg dоsеlјаvаnjа Slоvеnа niје bilо, dа su Srbi stаrоsјеdеоci Bаlkаnа, а dа Iliri, Тrаčаni, Тribаli, stаri Маkеdоnci, Dаlmаti, Меzi, Dаrdаnci i drugi, nisu nаzivi nаrоdа, vеć nаzivi sеrbо-rаških plеmеnа.

Prеmа njimа Srbо-Rusi, kоје smаtrајu јеdnim nаrоdоm, držаli su prаktičnо ciјеlu Istоčnu Еvrоpu,  а u svојim pоhоdimа dоpirаli su i dо britаnskоg оstrvа. Таkоđе, оsvајаli su i Маlu Аziјu, i prоdirаli svе dо Еgiptа i Indiје nа drugој strаni. Таkоđе, Srbi su u Маlој Аziјi i Еgiptu imаli dirеktnоg kоntаktа sа Јеvrејimа stоtinаmа gоdinа priје Hristа, štо u svоm оbrаćаnju pоtvrđuје i Bеnjаmin Nеtаniјаhu, prеmiјеr Izrаеlа.

Uprkоs brојnim tеzаmа, о оvim stаvоvimа niје bilо zаpаžеniје rаzmјеnе аrgumеnаtа, оsim ignоrаntskоg i pоdsmјеšlјivоg оdnоsа prеdstаvnikа zvаničnе (gеrmаnskе) istоriјskе škоlе.

Меđutim, pеčаt knеzа Strојimirа, kојi sе pојаviо nа аukciјi u Мinhеnu 2006. gоdinе i kојi su prеdstаvnici nаšеg kоnzulаtа i Мinistаrstvа kulturе uspјеli dа kupе i vrаtе u Srbiјu, prеdstаvlја nеоspоrаn mаtеriјаlni dоkаz kојi pоmјеrа srpsku držаvnоst dvа viјеkа unаzаd, u оdnоsu nа zvаničnu istоriјu.

Аrhеоlоg Đоrđе Јаnkоvić, crnоgоrskој јаvnоsti pоznаt pо аrhеоlоškim iskоpаvаnjimа nа Мihоlјskој Prеvаlаci, u nеkоlikо rаdоvа је оtkriо јаvnоsti prоnаlаzаk slоvеnskih humki u dinаrskоm pоtеzu, kојi оspоrаvајu zvаničnu istоriоgrаfiјu pо kојој su Slоvеni nа Bаlkаnu prisutni tеk оd 7. Viјеkа.Тоmе u prilоg gоvоri i nеdаvnо аrhеоlоškо оtkrićе kоd Lеskоvcа, prilikоm izgrаdnjе diоnicе аutо-putа.

Vinčаnskо, еtrurskо pismо i spоmеnik u drеvnој Likiјi u Маlој Аziјi, tаkоđе prеdstаvlјајu dоkаzе kојi gоvоrе u prilоg tvrdnjаmа Bеnjаminа Nеtаniјаhuа.

Amеrički biоhеmičаr ruskоg pоriјеklа Аnаtоliј Klјоsоv,  аnаlizоm gеnа је оtkriо dа su Srbi nајstаriјi nаrоd, dа pоtiču оd Nоinоg sinа i dа је Bаlkаn prаdоmоvinа svih Slоvеnа, pа i оnih kојi su оtišli u Indiјu, pоkоrili stаrоsеdеоcе i pоstаli pоznаti kао nајvišа klаsа – аriјеvci.

Podijelite ovu priču sa prijateljima! 😉
Advertisement
FOTO: detinjarije.com

Evo kako žive siromašni!

Jednom je jedan bogat čovjek uzeo sina za ruku i poveo na put u namjeri da pokaže dječaku što znači živjeti u oskudici i bez novca. Zato su proveli nekoliko dana u seoskom kućanstvu jedne vrlo siromašne obitelji.

Po povratku kući, otac je upitao sina je li mu se svidjelo putovanje. “Da, oče. Svidjelo mi se.” – odgovorio je dječak.

“Jesi li vidio kako žive siromašni ljudi?” – Upitao je otac. “O, da!” – Glasio je odgovor.

“I koju si pouku donio s našeg putovanja?” – Ponovo upita otac.

A sin je odgovorio: “Vidio sam da mi imamo jednog psa, a oni četiri. Naš bazen je do sredine dvorišta, a oni imaju potok kome se ne vidi kraj. Pred našom kućom sijaju lampioni, a kod njih zvijezde. Naša terasa se širi do prednjeg dvorišta, a kod njih je prostrano na sve strane. Mi imamo komad zemlje na kojem živimo, a oni beskrajna polja što se ne daju sagledati. Mi kupujemo hranu, a oni je sami uzgajaju. Oko naše kuće su zidine, a oko njihove prijatelji. ”

Otac je zinuo od čuda. Sin je na kraju kazao: “Shvatio sam, tata, koliko smo siromašni.”

Prevela: Vesna Smiljanić Rangelov

Podijelite ovu priču sa prijateljima! 😉
Advertisement
Nastavi da čitaš...
FOTO: atma.hr

Život uvijek vraća ono što daješ

Ove se poučne priče vrijedi s vremena na vrijeme podsjetiti…

Jedan čovjek i njegov sin išli su planinom.

Odjednom, dječak zapne o kamen i krikne:

“AAAAAAAHHHHH!”

S planine odjekne: “AAAAAAAHHHHH!”

Znatiželjan viknu: “TKO SI TI?”

S planine odjekne: “TKO SI TI?”.

Dječak se razljuti pa vikne: “KUKAVICO!”

Glas odgovori: “KUKAVICO!”

Dječak pogleda oca i upita:

“Tata, što se ovo događa?”

“Obrati pažnju.” – reče otac.

Tada otac vikne: “DIVIM TI SE!”

Glas odgovori: “DIVIM TI SE!”

Otac reče: “PREDIVAN SI!”

A glas ponovi: “PREDIVAN SI!”

Dječak je stajao iznenađen ne shvaćajući što se događa.

Otac mu objasni: “Ljudi ovo zovu jeka.”

Ali, to je u stvari: “ŽIVOT”.

Život ti uvijek vraća ono što ti daješ.

Želiš li više ljubavi, daj više ljubavi.

Želiš li više dobra, daj više dobra.

Želiš li razumijevanje, trudi se razumjeti druge.

Ako želiš da ljudi budu strpljivi s tobom i da te poštuju, tada i ti budi strpljiv s ljudima i poštuj ih.

Ovo pravilo odnosi se na svaki aspekt života…

Život ti uvijek vraća ono što daješ!

Tijek tvoga života nije slučajnost.

On je ogledalo tvojih djela.

Podijelite ovu priču sa prijateljima! 😉
Advertisement
Nastavi da čitaš...
FOTO: edukacija.info

POUČNA PRIČA: PRAVA LJUBAV NIKAD NE UMIRE

Na kraju jednog polja stajaše Ljubav i Samoća i promatraše mladi zaljubljeni par. Samoća reče Ljubavi:
Kladim se, da ću ih rastaviti.
Ljubav uzvrati:
– Sačekaj samo malo! Daj mi šansu da provjerim samo jednu stvar kod njih, a poslije toga možeš da odeš kod njih koliko god hoćeš puta.

Samoća se složi sa tim. A Ljubav se približi zaljubljenima, dodirnu ih, pogleda ih u oči i spazi u njima sjaj.

Vrati se nazad i reče Samoći:
– Hajde, sada je red na tebe!
– Ne, – odgovori Samoća – Sada ništa ne mogu da napravim, sada su njihova srca ispunjena Ljubavlju. Doći ću malo kasnije.

Proteče neko vrijeme i Samoća navrati pokraj kuće onog zaljubljenog para i vidje mladog oca i mladu majku sa novorođenom bebom. Samoća se bila nadala, da će ih do tada napustiti ljubav i nestrpljivo iščekujući, prekorači preko njihovog praga. No pogledavši im u oči, ona vidje samo Zahvalnost.
Okrenu se nazad i reče:
– Doći ću kasnije…

Proteče još dosta vremena i Samoća se pojavi ponovo pred njihovim vratima i začu dječju vrisku. Otac se tek vratio sa posla umoran, a majka je uspavljivala djecu. Samoća se opet ponada, da će ovog puta moći da ih rastavi, jer kako reče: ”Prošlo je toliko vremena i Ljubav i Zahvalnost bi dosad već trebali napustiti njihova srca.” No pogledavši im u oči, ona sada spazi u njima Poštovanje i Razumijevanje.
– Doći ću kasnije, reče i ovog puta i okrenu se i ode.

Proteče opet mnogo vremena. I Samoća se, po običaju, još jednom pojavi pred domom zaljubljenih. Primijeti sada da su im djeca već bila porasla. Sijedi otac je nešto objašnjavao sinovima, a majka je pripremala večeru u kuhinji. Zagledavši im se u oči, Samoća se još jednom razočara, vidjevši ovaj put u njima Povjerenje.

Proteče najviše vremena od tada. I Samoća još jednom svrati u isti dom. Zapazila je sada da unučad odlaze od kuće, a da kraj kamina ostade sjediti rastužena i onemoćala starica. Samoća je pogleda i slavodobitno reče:
– To je to, došao je konačno i moj trenutak!
Htjede zatim da joj pogleda u oči i da se uvjeri, no istog trena starica ustade i izađe iz kuće. Samoća krenu za njom. Uskoro, nekada mlada djevojka, a sada stara žena, stiže do groblja i sjede pored jednog groba. Bješe to grob njenog supruga.
– Izgleda, da sam ipak zakasnila – reče Samoća. – Vrijeme je dovršilo ono što je bio moj zadatak.
Tek tada se Samoća zagleda u rasplakane oči starice, i u njima vidje po prvi put USPOMENU: Uspomenu na Ljubav, Zahvalnost, Poštovanje, Razumijevanje i Povjerenje.

Podijelite ovu priču sa prijateljima! 😉
Advertisement
Nastavi da čitaš...
FOTO: buka.com

PRESTARA JE DA BI URADILA BILO ŠTA DRUGO S NJIM

Fenomenalni dječiji odgovori na pitanje zašto je Bog stvorio mamu:

1. Ona jedina zna gde se nalazi selotejp.

2. Uglavnom da čisti našu kuću.

3. Da nam pomogne da izađemo od tamo gde smo se rađali.

Kako je Bog stvorio mamu?

1. Koristio je prašinu, baš kao svi mi.

2. Magijom plus super snagom i sa puno miješanja.

3. Bog je stvorio moju mamu sasvim jednako kao mene. Samo je koristio veće dijelove.

Od kojih sastojaka su napravljene mame?

1. Bog je napravio mame od oblaka i anđeoske kose i svega lijepog na svijetu, sa samo mrvicom zloće.

2. One su morale početi od kostiju muškarca. Onda valjda zato rade puno špage, mislim.

Zašto ti je Bog dao bas tvoju mamu, a ne neku drugu? 

1. Jer smo u rodu.

2. Bog je znao da me ona jako voli, više nego što bi me druga mama voljela.

Kakva je tvoja mama bila kao devojčica?

1. Moja mama je uvek bila moja mama i ništa drugo.

2. Ne znam, jer nisam bila tamo, ali rekla bih da je bila prava šefovica.

3. Rekli su da je nekada bila jako dobra.

Što je mama morala znati o tati pre nego što su se venčali?

1. Njegovo prezime.

2. Morala je znati njegovu prošlost. Kao, je li lopov? Jel se napije od piva?

3. Koliko zaradi platu? Jel se drogira i da li hoće da joj pomogne u kućnim poslovima?

Zašto se tvoja mama udala za tvoga tatu? 

1. Moj tata kuha najbolje špagete na svetu. A mama voli puno da jede.

2. Postala je prestara da bi uradila bilo šta drugo s njim.

3. Moja baka kaže da tada mama nije imala kapu za razmišljanje na glavi.

Ko je šef u tvojoj kući?

1. Mama ne želi da bude šef, ali mora, jer tata je tako blesav.

2. Mama. Možeš to zaključiti po inspekciji sobe. Ona vidi stvari ispod kreveta.

3. Mislim da je mama, ali samo zato što ona mora da uradi mnogo toga više nego tata.

Koja je razlika između mame i tate?

1. Mame rade i na poslu i kod kuće, a tate rade samo na poslu.

2. Mame znaju kako da razgovaraju sa učiteljicom, a da je ne isprepadaju.

3. Tate su visoki i jaki, ali mame imaju pravu snagu, jer nju moraš pitati ako želiš da prespavaš kod drugarice.

4. Mame imaju magiju, one čine da se osećaš bolje bez lijekova.

Šta tvoja mama radi u slobodno vrijeme?

1. Mame nemaju slobodno vrijeme.

2. Kad to čuje, onda plaća račune cijeli dan.

Kad bi mogli da promjenite jednu stvar na svojoj mami, šta bi to bilo?

1. Ima neku čudnu ideju da stalno treba da spremam svoju sobu. Riješio bih se toga.

2. Učinila bih moju mamu pametnijom. Tada bi znala da je sve skrivila moja seka, a ne ja.

3. Voljela bih da se riješi onih nevidljivih očiju za koje kaže da ih ima na leđima.

Podijelite ovu priču sa prijateljima! 😉
Advertisement
Nastavi da čitaš...

MoŽda vam se svidi...